Breadcrumbs

Home Едукација родитеља Tikovi kod dece

Facebook препорука

......Preporuči stranicu

Препоручујемо

  ELEKTRONSKO UCENJE

 

Видео месеца

Get the Flash Player to see this player.

time2online Joomla Extensions: Simple Video Flash Player Module
mod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_countermod_vvisit_counter
mod_vvisit_counterДанас735
mod_vvisit_counterЈуче1062
mod_vvisit_counterОве недеље735
mod_vvisit_counterПрошле недеље4957
mod_vvisit_counterОвог месеца14641
mod_vvisit_counterПрошлог месеца20929
mod_vvisit_counterУкупно860732

Tikovi kod dece
Оцена корисника: / 5
ЛошеНајбоље 

     Prema stručnoj definiciji, tikovi su nenadani, ponavljajući, brzi, nekontrolisani pokreti i zvukovi koji se mogu opisati kao prenaglašene „karikature“ nekih uobičajenih fizičkih pokreta/zvukova, a pojavljuju se izvan nekog svog uobičajenog konteksta. Prilično su česti tokom odraslog uzrasta, ali je njihova pojava naglašenija tokom detinjstva; prema nekim istraživanjima, čak 5-20% od sve dece školskog uzrasta razviće tokom svog detinjstva neki tik prolaznog karaktera.

U velikoj većini slučajeva, tik je privremeno stanje koje će se rešiti „samo od sebe“. Ipak, kod neke dece tikovi tokom vremena postaju sve tvrdokorniji i kompleksniji.

Kakvi sve tikovi postoje?

     Jedna od uobičajenih podela tikova je podela na jednostavne (koji obuhvataju tek nekoliko mišića ili jednostavnih zvukova) i složene, tzv. kompleksne tikove (koji pak obuhvataju nekoliko mišićnih skupova ili pune reči i rečenice).

     Sledeća podela tikova je na motoričke i vokalne (zvučne) tikove. Motorički tikovi mogu se pojaviti na bilo kojem delu tela (rukama, nogama, licu, ramenima …). Jednostavni motorički tikovi su kratki, naizgled beznačajni pokreti koji traju vrlo kratko, obično kraće od jedne sekunde. U taj skup tikova spadali bi npr. treptanje očima, trzanje glave, grimase lica, pokreti ramenima. Kompleksni motorički tikovi uključuju pak sporije, duže, smislenije pokrete kao što su geste lica, griženje, udarci. Jednostavni vokalni (zvučni) tikovi su besmisleni zvukovi ili glasovi kao što su čišćenje grla, kašljucanje, šmrcanje, siktanje. Kompleksni vokalni tikovi uključuju slova, reči, fraze, izjave, čak do toga da govor deteta u potpunosti može biti abnormalan, neobičnih ritmova, tonova, naglasaka ili intenziteta, ponekad uz neposredno ponavljanje vlastitih ili tuđih reči.

     Zavisno o vremenu i intenzitetu pojavljivanja, tikovi se mogu podeliti na prolazne i hronične. Prolazni tikovi javljaju se više puta dnevno tokom najmanje 4 nedelje, ali ne duže od perioda od 12 meseci. Hronični tikovi su tikovi koji traju duže od godinu dana, s posebnim naglaskom na uslov da postoji ili motorički ili vokalni tik, a nikako oba istovremeno.

Šta dovodi do razvoja tikova?

     Najnovija stručna literatura još uvek ne navodi potvrdu konačnih uslova koji dovode do razvoja tikova. Razvoj tikova se u stručnoj literaturi najčešće pripisivao isključivo raznim emocionalnim faktorima, a istraživanja unazad 10-15 godina svoj fokus usmeravaju na biološke, hemijske i okolne faktore koji bi mogli doprinositi tom razvoju. Čini se da postoje strukturalna i funkcionalna odstupanja u mozgu ljudi s razvijenim tikovima, međutim tačna neurohemijska podloga tikova još uvek nije poznata. Potvrđena je i genetska osnova podložnosti razvoja tikova; genetski faktori prisutni su u 75% slučajeva tikova, iako nije pronađen samo jedan gen koji prouzrukuje razvoj tikova. Istraživači takođe nisu pronašli jedinstven obrazac koji bi sugerisao da određeni oblici prenatalnih faktora, kasnijih roditeljskih stilova ili iskustava iz detinjstva vode do razvoja tikova.

Kada se zabrinuti?

     Kao što je već spomenuto, prolazni tikovi pojavljuju se kod velikog broja dece predškolskog i školskog uzrasta, a dosta tikova, zbog svoje slabe primetnosti, prođe i nezapaženo. Ogromna većina takvih tikova prolazi sama od sebe, pa u njihovom prevladavanju nije potreban nikakav stručni tretman.

U detinjstvu se tikovi mogu pojaviti u raznim po dete stresnim životnim situacijama kao što su npr. polazak u vrtić ili školu, promena mesta stanovanja, iščekivanje i rođenje brata/sestre, odlazak na letovanje, i sl, ali i u situacijama koje nisu naočigled tako stresne ali u detetu izazivaju osećaje uznemirenosti i teškoće (npr. promene u roditeljskoj dinamici, svađe između roditelja, itd). Neki od tikova se mogu pogoršati u situacijama u kojima se dete oseća pod stresom, teško ili nervozno, ili pak umorno. Bitno je, dakle, posmatrati dete i proceniti šta je to u njegovom životu moglo dovesti do pojave tika i kako mu se ta stresna situacija može olakšati, pa dete eventualno naučiti nekim tehnikama ovladavanja stresnom situacijom i smanjena napetosti.

     Važno je napomenuti kako je tik gotovo nemoguće zaustaviti svojom voljom, ili je ta voljna kontrola moguća u vrlo kratkom vremenskom periodu. Drugim rečima, dete ne „tika“ namerno, iz inata, niti može dugoročno uticati na svoj tik. Bitno je da se dete zbog svog tika ne opominje niti kažnjava, niti mu je poželjno stalno stavljati pažnju na tik, jer će time detetu samo postati još teže, niskog samopouzdanja, i tik će se još više „ukoreniti“, uz pojačan rizik da prestane biti prolazan a postane hroničan.

     Kod procene da li zbog tika potrebno zatražiti stručnu pomoć, bitno je videti u kolikoj meri tik utiče na detetovo svakodnevno funkcionisanje, odnosno u kojoj meri tik utiče na njegov život. Ukoliko je uticaj tika na detetov život veliki, ukoliko dete zbog tika otežano funkcioniše u socijalnoj sredini u kojoj živi ili ako zbog njega otežano komunicira, onda je stručnu pomoć potrebno potražiti nezavisno od dužine trajanja tika.

     Neki tikovi ipak ne prolaze sami od sebe, već su jače izraženi i pojavljuju se češće kroz duži vremenski period. Ipak, takvi dugotrajni, hronični tikovi su relativno retki, pa se dijagnosticiraju tek kod 1% dece s tikovima. Hronični tikovi mogu biti vezani uz specifični poremećaj, tzv. Tourettov sindrom, koji je karakterističan višestrukim motoričkim i vokalnim tikovima, pa je često vezan uz opsesivno-kompulzivni poremećaj i uz poremećaj pažnje i hiperaktivnosti (ADHD).

Za kraj

     Važno je, dakle, pratiti dužinu trajanja tika i njegov uticaj na detetovo svakodnevno funkcionisanje. Ukoliko tik traje duže od mesec dana ili dete ima istovremeno više vrsta tikova, bitno je potražiti stručnu pomoć (pedijatra, dečjeg psihijatra, dečjeg kliničkog psihologa, po potrebi i neurologa).

 


Hilliger Media Shop

Template "schoolfree" designed by Hilliger Media (© 2010)